Što socijalna (društvena) uključenost predstavlja?

 Termini socijalna (društvena) uključenost i socijalna (društvena) isključenost predstavljaju dva aspekta istog fenomena. Socijalna (društvena) isključenost je na nivou zemalja članica EU, definisana kao proces kojim su određeni pojedinci gurnuti na ivicu društva i sprečeni u punom učestvovanju u društvu zbog svog siromaštva ili nedostatka osnovnih znanja i mogućnosti za doživotno učenje, ili kao rezuultat diskriminacije. Ovakve pojave, pojedinca ili grupe stanovništva udaljavaju od mogyćnosti za zaposlenje, ostvarivanje prihoda i mogućnosti obrazovanja, kao i od društvenih mreža i aktivnosti u zajednici. Ovakvi pojedinci imaju malo pristupa institucijama, organima vlasti i procesima donošenja odluka što utiče na njihov pojačan osećaj nemoći i nemogućnosti da utiču na sopstveni život.

httpv://www.youtube.com/watch?v=MIrdBbfXV1E

Socijalna (društvena) uključenost definiše se kao proces koji omogućava da oni koji su u riziku od siromaštva i društvene isključenosti dobiju mogućnost i sredstva koja su potrebna za puno učešće u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i postizanju životnog standarda i blagostanja koji se smatraju normalnim u društvu u kojem žive. Društvena uključenost osigurava veće učešće građana u donošenju odluka što utiče na njihove živote i ostvarenje osnovnih prava. Jednoznačne i opšte važeće definicije ovih pojmova ne postoje, i na nivou EU dokumenata nije u potpunosti usaglašena dosledna upotreba navedenih termina. Osnovni pojmovi: Socijalna kohezija podrazumeva sposobnost jednog društva da osigura dobrobit svim svojim članovima, da svede na minimum nejednakosti i izbegne podele. Nijedno društvo nije u potpunosti kohezivno; to je pre ideal kojem svako društvo treba da teži održavanjem, poboljšavanjem i prilagođavanjem promenama koje se dešavaju u ekonomskoj, socijalnoj i političkoj sferi.

Njen cilj jeste uravnotežen razvoj EU, smanjenje strukturnih razlika između regiona i promovisanje jednakih mogućnosti za svakog pojedinca. U praktičnom smislu, ovo se postiže različitim finansijskim intervencijama, u najvećoj meri kroz strukturne fondove i Kohezioni fond. Otvoreni metod koordinacije OMK (Open Method of coordination - OMC) utemeljen unutar EU, je glavni mehanizam za postizanje povećanja efikasnosti koji kombinuje zajedničke ciljeve socijalnih politika zemalja članica, nacionalne akcione planove i zajedničke indikatore, sa ciljem promovisanja efikasnije strateške politike društvene uključenosti zemalja članica. Memorandum o socijalnoj uključenosti (MSU) (Joint Inclusion Memorandum – JIM) je dokument u kome svaka zemlja opisuje kontekst siromaštva i društvene isključenosti, kao i prioritete u rešavanju ovih pitanja.

Memorandum o socijalnoj uključenosti jedan je od zahteva koji se moraju ispuniti u procesu pristupanja EU. Strategija dvostranog povećanja efikasnosti (double streamlining) je usmerena, s jedne strane, na povećanje sinergije i harmonizacije mera socijalne politike, ekonomske politike i politike zapošljavanja a sa druge strane, na usklađivanje pojedinačnih socijalnih politika u zemljama članicama i određivanje konkretnih koraka i njihovog vremenskog redosleda u procesu usklađivanja.

Laken (Leaken) indikatori su instrument za standardizovano merenje društvene uključenosti na nivou EU. Osnovni skup zajedničkih Laken indikatora otvoren je za preispitivanje i usavršavanje, a podaci o društvenoj uključenosti prikupljaju se SILC anketom (Statistsics on Income and Living Conditions) standardizovanom za sve članice EU. Nacionalno specifični indikatori su instrument kojim se ispituje uskraćenost društvenih grupa u specifičnim nacionalnim uslovima. Definicija siromaštva je utemeljena na pojmu participacije. Savet Ministara EU je 1975. godine definisao siromašne kao “pojedince ili porodice čiji su resursi toliko mali da ih isključuju iz minimuma prihvatljivog načina života u državi članici u kojoj žive”. Resursi su definisani kao “dobra, novčani prihodi i usluge iz javnih i privatnih izvora”. Na taj način siromaštvo je definisano u relativnom smislu.

Koncept uskraćenosti, odnosno deprivacije, potiče iz psihologije i temelji se na konceptu potreba. Njegovo značenje nipošto ne treba svesti na subjektivnu dimenziju. Osećaj uskraćenosti svakako može da bude značajan u oceni društvene uskraćenosti, ali uskraćenost primarno predstavlja objektivno stanje u kome postoji izvesna smetnja u pristupu društvenim resursima i procesima koja dovodi do zadovoljavanja mnogostrukih potreba, uspostavljanja prihvatljivih uslova života i aktivnog učešća u životu zajednice. Apsolutna uskraćenost u smislu odsustva šansi ili nemogućnosti pojedinaca, domaćinstava, društvenih grupa da pristupe određenim resursima, insititucijama ili se uključe u osnovne procese svoga društva. Relativna uskraćenost, u smislu smanjenih šansi pojedinaca, domaćinstava, društvenih grupa (u odnosu na druge u istom društvu) da se uključe u kvalitetne usluge, resurse i razvojne procese svoga društva.

Fotografije

socijalna kohezija 2socijalna kohezija 3socijalna kohezija